вратьникъ

Old Church Slavonic

Etymology

врата (vrata) +‎ -ьникъ (-ĭnikŭ)

Noun

вратьникъ • (vratĭnikŭm

  1. doorkeeper

Declension

Declension of вратьникъ (o-stem)
singular dual plural
nominative вратьникъ
vratĭnikŭ
вратьника
vratĭnika
вратьници
vratĭnici
genitive вратьника
vratĭnika
вратьникоу
vratĭniku
вратьникъ
vratĭnikŭ
dative вратьникоу, вратьникови
vratĭniku, vratĭnikovi
вратьникома
vratĭnikoma
вратьникомъ
vratĭnikomŭ
accusative вратьникъ, вратьника
vratĭnikŭ, vratĭnika
вратьника
vratĭnika
вратьникꙑ
vratĭniky
instrumental вратьникомъ
vratĭnikomŭ
вратьникома
vratĭnikoma
вратьникꙑ
vratĭniky
locative вратьницѣ
vratĭnicě
вратьникоу
vratĭniku
вратьницѣхъ
vratĭnicěxŭ
vocative вратьниче
vratĭniče
вратьника
vratĭnika
вратьници
vratĭnici