намесник
Macedonian
Etymology
Inherited from Proto-Slavic *naměstьnikъ.
Pronunciation
- IPA(key): [ˈnamɛsnik]
Noun
намесник • (namesnik) m
Declension
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | намесник (namesnik) | намесници (namesnici) |
| definite unspecified | намесникот (namesnikot) | намесниците (namesnicite) |
| definite proximal | намесников (namesnikov) | намеснициве (namesnicive) |
| definite distal | намесникон (namesnikon) | намесницине (namesnicine) |
| vocative | намеснику (namesniku) | намесници (namesnici) |
| count form | — | намесника (namesnika) |