неожењен

Serbo-Croatian

Etymology

From не- (un-) + о̀жењен (married), past participle of ожѐнити (to marry [a man] (to a woman)).

Pronunciation

  • IPA(key): /neǒʒeɲen/
  • Hyphenation: не‧о‧же‧њен

Adjective

нео̀жењен (Latin spelling neòženjen, definite нео̀жењенӣ)

  1. unmarried (said of a man)

Declension

indefinite forms
singular masculine feminine neuter
nominative неожењен неожењена неожењено
genitive неожењена неожењене неожењена
dative неожењену неожењеној неожењену
accusative inanimate
animate
неожењен
неожењена
неожењену неожењено
vocative неожењен неожењена неожењено
locative неожењену неожењеној неожењену
instrumental неожењеним неожењеном неожењеним
plural masculine feminine neuter
nominative неожењени неожењене неожењена
genitive неожењених неожењених неожењених
dative неожењеним(а) неожењеним(а) неожењеним(а)
accusative неожењене неожењене неожењена
vocative неожењени неожењене неожењена
locative неожењеним(а) неожењеним(а) неожењеним(а)
instrumental неожењеним(а) неожењеним(а) неожењеним(а)
definite forms
singular masculine feminine neuter
nominative неожењени неожењена неожењено
genitive неожењеног(а) неожењене неожењеног(а)
dative неожењеном(у/е) неожењеној неожењеном(у/е)
accusative inanimate
animate
неожењени
неожењеног(а)
неожењену неожењено
vocative неожењени неожењена неожењено
locative неожењеном(е/у) неожењеној неожењеном(е/у)
instrumental неожењеним неожењеном неожењеним
plural masculine feminine neuter
nominative неожењени неожењене неожењена
genitive неожењених неожењених неожењених
dative неожењеним(а) неожењеним(а) неожењеним(а)
accusative неожењене неожењене неожењена
vocative неожењени неожењене неожењена
locative неожењеним(а) неожењеним(а) неожењеним(а)
instrumental неожењеним(а) неожењеним(а) неожењеним(а)

See also