равьнъ

Old Church Slavonic

Etymology

From Proto-Slavic *orvьnъ.

Adjective

равьнъ • (ravĭnŭ)

  1. straight
  2. even
  3. equal

Derived terms

  • равьнатель (ravĭnatelĭ)
  • равьнати (ravĭnati)
  • равьноангелъ (ravĭnoangelŭ)
  • равьнобожение (ravĭnoboženije)
  • равьновидьнъ (ravĭnovidĭnŭ)
  • равьнодоушевьнъ (ravĭnoduševĭnŭ)
  • равьнодьние (ravĭnodĭnije)
  • равьноестествьнъ (ravĭnojestestvĭnŭ)
  • равьномощьнъ (ravĭnomoštĭnŭ)
  • равьномѣрие (ravĭnoměrije)
  • равьнообразьнъ (ravĭnoobrazĭnŭ)
  • равьносильнъ (ravĭnosilĭnŭ)
  • равьнославие (ravĭnoslavije)
  • равьнострастье (ravĭnostrastĭje)
  • равьность (ravĭnostĭ)
  • равьнооумьнъ (ravĭnoumĭnŭ)
  • равьночисльнъ (ravĭnočislĭnŭ)
  • равьночьстье (ravĭnočĭstĭje)
  • равьночѧстие (ravĭnočęstije)
  • равьньство (ravĭnĭstvo)
  • оуравьнити (uravĭniti)

Descendants

  • Russian: равный (ravnyj)
  • Bulgarian: равен (raven)
  • Serbo-Croatian: раван

References

  • Бояджиев, Андрей (2016) Старобългарска читанка[1], София