скрнавити

Serbo-Croatian

Etymology

From скрнав +‎ -ити.

Pronunciation

  • IPA(key): /skrnǎːʋiti/
  • Hyphenation: скр‧на‧ви‧ти

Verb

скрна́вити impf (Latin spelling skrnáviti)

  1. (transitive) to desecrate

Conjugation

Conjugation of скрнавити
infinitive скрнавити
present verbal adverb скрна́ве̄ћи
past verbal adverb
verbal noun скрна́вље̄ње
singular plural
1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
present скрнавим скрнавиш скрнави скрнавимо скрнавите скрнаве
future future I скрнавит ћу1
скрнавићу
скрнавит ћеш1
скрнавићеш
скрнавит ће1
скрнавиће
скрнавит ћемо1
скрнавићемо
скрнавит ћете1
скрнавићете
скрнавит ћē1
скрнавиће
future II бу̏де̄м скрнавио2 бу̏де̄ш скрнавио2 бу̏де̄ скрнавио2 бу̏де̄мо скрнавили2 бу̏де̄те скрнавили2 бу̏дӯ скрнавили2
past perfect скрнавио сам2 скрнавио си2 скрнавио је2 скрнавили смо2 скрнавили сте2 скрнавили су2
pluperfect3 би̏о сам скрнавио2 би̏о си скрнавио2 би̏о је скрнавио2 би́ли смо скрнавили2 би́ли сте скрнавили2 би́ли су скрнавили2
imperfect скрнављах скрнављаше скрнављаше скрнављасмо скрнављасте скрнављаху
conditional conditional I скрнавио бих2 скрнавио би2 скрнавио би2 скрнавили бисмо2 скрнавили бисте2 скрнавили би2
conditional II4 би̏о бих скрнавио2 би̏о би скрнавио2 би̏о би скрнавио2 би́ли бисмо скрнавили2 би́ли бисте скрнавили2 би́ли би скрнавили2
imperative скрнави скрнавимо скрнавите
active past participle скрнавио m / скрнавила f / скрнавило n скрнавили m / скрнавиле f / скрнавила n
passive past participle скрнављен m / скрнављена f / скрнављено n скрнављени m / скрнављене f / скрнављена n

1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.