стрићи

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *striťi, from Proto-Indo-European *streyg-.

Pronunciation

  • IPA(key): /strît͡ɕi/
  • Hyphenation: стри‧ћи

Verb

стри̏ћи impf (Latin spelling strȉći)

  1. (ambitransitive) to cut hair
  2. (ambitransitive) to shear, clip
  3. (transitive, reflexive, regional) to have a haircut

Conjugation

Conjugation of стрићи
infinitive стрићи
present verbal adverb стри́гӯћи
past verbal adverb
verbal noun
singular plural
1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
present стрижем стрижеш стриже стрижемо стрижете стригу
future future I стрићи ћу стрићи ћеш стрићи ће стрићи ћемо стрићи ћете стрићи ћē
future II бу̏де̄м стригао2 бу̏де̄ш стригао2 бу̏де̄ стригао2 бу̏де̄мо стригли2 бу̏де̄те стригли2 бу̏дӯ стригли2
past perfect стригао сам2 стригао си2 стригао је2 стригли смо2 стригли сте2 стригли су2
pluperfect3 би̏о сам стригао2 би̏о си стригао2 би̏о је стригао2 би́ли смо стригли2 би́ли сте стригли2 би́ли су стригли2
imperfect стризијах стризијаше стризијаше стризијасмо стризијасте стризијаху
conditional conditional I стригао бих2 стригао би2 стригао би2 стригли бисмо2 стригли бисте2 стригли би2
conditional II4 би̏о бих стригао2 би̏о би стригао2 би̏о би стригао2 би́ли бисмо стригли2 би́ли бисте стригли2 би́ли би стригли2
imperative стризи стризимо стризите
active past participle стригао m / стригла f / стригло n стригли m / стригле f / стригла n
passive past participle стрижен m / стрижена f / стрижено n стрижени m / стрижене f / стрижена n

1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.

Derived terms