устврдити

Serbo-Croatian

Pronunciation

  • IPA(key): /ustʋřːditi/
  • Hyphenation: ус‧твр‧ди‧ти

Verb

уствр́дити pf (Latin spelling ustvŕditi)

  1. (transitive) to ascertain
  2. (transitive) to maintain (claim, statement); assert, allege

Conjugation

Conjugation of устврдити
infinitive устврдити
present verbal adverb
past verbal adverb уствр́дӣвши
verbal noun
singular plural
1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
present устврдим устврдиш устврди устврдимо устврдите устврде
future future I устврдит ћу1
устврдићу
устврдит ћеш1
устврдићеш
устврдит ће1
устврдиће
устврдит ћемо1
устврдићемо
устврдит ћете1
устврдићете
устврдит ћē1
устврдиће
future II бу̏де̄м устврдио2 бу̏де̄ш устврдио2 бу̏де̄ устврдио2 бу̏де̄мо устврдили2 бу̏де̄те устврдили2 бу̏дӯ устврдили2
past perfect устврдио сам2 устврдио си2 устврдио је2 устврдили смо2 устврдили сте2 устврдили су2
pluperfect3 би̏о сам устврдио2 би̏о си устврдио2 би̏о је устврдио2 би́ли смо устврдили2 би́ли сте устврдили2 би́ли су устврдили2
aorist устврдих устврди устврди устврдисмо устврдисте устврдише
conditional conditional I устврдио бих2 устврдио би2 устврдио би2 устврдили бисмо2 устврдили бисте2 устврдили би2
conditional II4 би̏о бих устврдио2 би̏о би устврдио2 би̏о би устврдио2 би́ли бисмо устврдили2 би́ли бисте устврдили2 би́ли би устврдили2
imperative устврди устврдимо устврдите
active past participle устврдио m / устврдила f / устврдило n устврдили m / устврдиле f / устврдила n
passive past participle устврђен m / устврђена f / устврђено n устврђени m / устврђене f / устврђена n

1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.